Uh baš mi je teško da razlikujem priloge i predloge, to nikako ne razumem. Ćao, ti gledaš Sovicu bez puškica, a u današnjoj lekciji pravimo razliku između priloga i predloga. Ja sam ovde napravila jednu tabelu. Smatram da su tabelarni prikazi dobri jer se tako bolje uči. Možete i vi za sebe da napravite. Ovako: prilozi, predlozi. Prilozi su reči koje odgovaraju na sledeća pitanja: kad, gde, kako, koliko, zašto ili zbog čega. I prilozi i predlozi su nepromenljive vrste reči, ali imaju potpuno drugačija pitanja. Predlozi za razliku od priloga imaju padežna pitanja. To znači: od koga, od čega, ka kome, ka čemu, iz koga, iz čega, u koga, u šta, na kome, na čemu. Pa sve ove reči ispred pitanja su zapravo predlozi. Prilozi su nešto sasvim drugo. Kako ih još razlikujemo? Prilozi idu uz priloge ili uz glagole, a predlozi idu uz imenske reči. A šta su to imenske reči? Pa imenske reči su reči koje se menjaju po padežima. To su imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi. Dakle, predlozi moraju da idu uz reči koje se menjaju po padežima, zato imaju padežna pitanja, logično, dok prilozi, ne. Prilozi idu uz glagol ili uz prilog. Evo sada primera, pa da vidimo na primerima ovo isto što sam sada pričala. „Brzo je došao”. Kako? Brzo. Ili „Veoma brzo je došao”. Koliko brzo, koliko? Veoma. Vidimo da su sve to pitanja za priloge. Kada pogledate ova pitanja, slaže se. A šta se još slaže? „Brzo” ide ovde uz glagol, znači prilog ide uz glagol. A ovde „veoma” ide uz prilog. Znači prilog ide uz glagol, prilog ide uz prilog. U primeru „Uzeo sam svesku od Maje”, uzeo sam svesku… od koga? Aha, evo ga padežno pitanje. Evo je imenska reč, imenica. Ovo „od” je predlog. U primeru „Bio sam na moru”. Na kome, na čemu? Jeste da malo čudno zvuči, ali tako postavljamo padežno pitanje. „Na” je predlog, ide uz imensku reč, imenicu „more”. Nadam se da smo napravili konačno razliku između ove dve vrste reči. Vidimo se u nekom sledećem videu. Pozdrav!