Šta učimo danas? Padeže? Jao, pa super, jedva čekam.
Ćao! Ti gledaš Sovicu bez puškica, a u današnjoj lekciji učimo padeže. Koliko ima padeža u srpskom jeziku? Sedam, naravno, sedam. I to su: nominativ (koji odgovara na pitanja ko?, šta?) genitiv (koji odgovara na pitanja koga?, čega?) dativ (koji odgovara na pitanja kome?, čemu?), akuzativ (koga?, šta?), vokativ (nema pitanje nego je hej!), instrumental (s kim?, čime) i lokativ (o kome?, o čemu?). Ovo što stoji u zagradi su predlozi i jedini padež koji mora da ima predlog jeste lokativ. Zato nije ovde stavljena zagrada. Tako da zapamti da je lokativ padež koji uvek ide uz predlog. Nominativ i vokativ nikada nemaju predlog.

Prvo bi trebalo da znamo neke pojmove u vezi sa padežima da bismo mogli da učimo dalje i da rešavamo zadatke. Prvi pojam jeste imenska reč. Šta su imenske reči? Imenske reči su, zapravo, reči koje imaju deklinaciju, to jest menjaju se po padežima i tu spadaju imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi. Takođe, šta treba da znamo: šta su nezavisni, a šta zavisni padeži. Nezavisni padeži su nominativ i vokativ. Zašto su nezavisni? Pa, zato što mogu da stoje samostalno, a zavisni padeži ne mogu da stoje samostalno i to su: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ.

Ono što se najčešće greši jeste nerazlikovanje nominativa i akuzativa. U čemu je tu suština? Da znate zapravo funkciju reči u rečenici – da nominativ ima funkciju, to jest službu subjekta ili imenskog dela predikata, a da akuzativ bez predloga ima funkciju pravog objekta. Pa, hajde da vidimo primer: Marko pije mleko. Ko pije mleko? Marko. I to je subjekat. Ali pije koga, šta, pije mleko i to je pravi objekat.

Dalje, šta se često greši jeste da se ne stavljaju zapete kada je u pitanju vokativ. Evo pogledajte ovde primere: Marko, donesi mi mleko. Donesi mi mleko, Marko. Molim te, Marko, donesi mi mleko. Iako možda vama to nije, da kažem, prirodno da stavljate te zapete tu gde stoje, uvek vokativ odvajaj zapetom.

Koji se još padeži mešaju? Dativ i lokativ. Zašto? Zato što imaju isti nastavak za oblik, ali ono što je glavna razlika jeste što dativ može da ide s predlogom, ali ne mora, i to su predlozi k, ka, prema, eventualno uprkos, mada, ređe se koristi, a lokativ uvek ima predlog. Evo, pogledajte sada primere: Doneo sam poklon Marku. Kome? čemu?, Marku. Pričao sam o Marku. O kome? o čemu?. Dakle, lokativ uvek ima predlog iako je isti nastavak za oblik. Vidiš ovde. Ovde imaš predlog. To je ogromna razlika između ova dva padeža. Zato nemoj da ih mešaš.

Šta se još često meša? Mešaju se i genitiv i akuzativ, lokativ, dativ, ali gledaj sada ovde. Idem kući. Idem kome ili čemu. Dativ. Kod kuće sam. Kod koga, kod čega. Jeste da zvuči malo čudno, ali kada promeniš imenicu kuća po padežima, po svim padežima, videćeš da se ovo kuće javlja samo u genitivu. Dalje Nalazim se u kući. U kome, u čemu, gde, to je takođe pitanje za lokativ. U kome, u čemu, dakle vidiš ovde predlog, ovde ga nema, ovde evo ga, zato je lokativ. I ulazim u koga, u šta, vidim koga, šta, kuću. Akuzativ.

Šta je još važno? Važno je da lokativ označava neko mirovanje: Nalazim se u kući. Akuzativ može da znači neko kretanje, ulazim u kuću. Isto i dativ, neko kretanje, neki cilj, usmerenost: Idem kući. Idem ka kući. Genitiv takođe može da ima značenje mesta Kod kuće sam.

Spomenula sam da lokativ uvek mora da ima predlog i hajdemo da vidimo koji su to predlozi koji idu uz lokativ: u, na, o, po, pri su predlozi koji idu uz lokativ. Prema može uz lokativ, a može i uz dativ. Naravno i u može da ide recimo uz akuzativ, na takođe, ali lokakativ kada se dvoumiš da li je dativ ili lokativ, prepoznaćeš prema ovim predlozima: z, na, o, po, pri. Ovaj predlog prema kada ide uz dativ označava neku usmerenost, neko kretanje, a kada ide uz lokativ označava neko mirovanje.

E sada šta sam još ovde napisala? Napisala sam korake za određivanje padeža, kako najlakše da odrediš padež i da bude ispravno. Prvo i ono što je najznačajnije je da dobro postaviš padežno pitanje, a to je ono: ko?, šta?, od koga?, od čega? i tako dalje. Dalje, važno je da gledaš nastavak za oblik. Šta je nastavak za oblik? Kada imaš, recimo, imenicu Marko, od koga? od Mark-a, a je nastavak za oblik, kome?, čemu Mark-u, u je nastavak za oblik, to slovo koje se menja, e pa to je nastavak za oblik zapravo. Dalje, šta radiš sledeće? Menjaš čitavu reč po padežima, znači po svim padežima, zašto, zbog toga što prosto možeš da pogrešiš, da proveriš da li si lepo uradio. Dalje šta radiš, gledaš predloge, to je ovo: u, na, o, po, pri. Sve su to predlozi. Šta dalje gledaš? Funkciju, to jest, službu reči u rečenici, to je: subjekat, objekat, predikat, priloške odredbe. To je funkcija. I na kraju gledaš značenje padeža, da li ima značenje mesta, vremena, da li ima značenje deono,prisvojno ako je genitiv u pitanju i tako dalje.