Funkcija reči u rečenici je služba reči u rečenici, aha, a služba je uloga reči u rečenici. Dobro, sad mislim da mi je malo jasnije.
Ćao, ti gledaš Sovicu bez puškica, a u današnjoj lekciji radimo funkciju ili službu reči u rečenici. Pre nego što kreneš da radiš funkciju, moraš da znaš vrste reči. To je neka osnova. I šta još? Moraju da se znaju padeži. Dakle, vrste reči i padeži su neophodni da bi se radila funkcija. Ono što sam primetila da se, recimo, često greši jeste da se za nešto što je pravi objekat kaže da je subjekat ili za subjekat kažu da je objekat, pa hajdemo to da razjasnimo. Evo pogledaj rečenicu: Marko gleda film. Film kada se menja po padežima i u nominativu i u akuzativu oblički izgleda isto, glasi film. Film, ko/šta film, koga/šta gledam, Gledam film. Isti je oblik pa kad dobiješ ovako imenicu koja je muškog roda, ti prebaci u ženski rod, pa će biti Marko gleda koga/šta. Seriju. Serija je u nominativu, ko/šta serija, ali gledam koga/šta, gledam seriju i videćeš da je u pitanju akuzativ. Tako ćeš znati da je objekat, da nije subjekat, a pri tom ne odgovara na pitanje subjekta, odgovara na pitanja koga/šta. Evo nam ga subjekat: ko/šta. Hajdemo dalje. Marko pažljivo čita dobru knjigu. Isto šta se često dešava, za neku funkciju za koju ne znate šta je — atribut. Pa ne mora da znači da je atribut, i šta je uopšte atribut. Hajdemo redom: pažljivo je odredba načina, kako. Prilog za način pažljivo ima funkciju odredbe načina. Marko, jasno nam je da je subjekat, čita jasno nam je da je predikat jer je glagol čitati, e sada ovo što sam malopre spomenula: dobru knjigu. Čita koga/šta, čita dobru knjigu. Sve je to pravi objekat, dobru knjigu je pravi objekat i unutar te veće funkcije imamo pod znacima navoda manju funkciju atribut, ovo dobru. E to je atribut, atribut je funkcija unutar funkcije. Tako da to nazovemo. Može da bude, recimo, ne mora uvek pridev da bude u funkciji atributa, može recimo sto od drveta, pa ovo od drveta ima funkciju atributa jer bliže određuje kakav je taj sto. Mi možemo da kažemo drveni sto, e pa to je to, drveni — atribut ili od drveta — isto je atribut. Ovo se zove sintagma. Dobra knjiga — ti je sintagma. Dalje: Razgovarali smo o filmu. Kada imate glagol koji je neprelazan, znači neprelazan glagol razgovarati. Ne možemo da kažemo Razgovarati koga/šta. Ne može. Možemo reči: razgovarati o kome/o čemu i čim zahteva predlog pre imenice znači da ne može da bude pravi objekat nego nepravi objekat. Razgovarali smo o filmu. Pravi objekat je kad imamo akuzativ bez predloga ili deoni genitiv: Pijem vodu; Pijem vode. Znači deoni genitiv i akuzativ bez predloga su pravi objekat. Svaki drugi padež je zapravo nepravi objekat kada imate glagol koji je neprelazan. Dalje, Marku se gleda film. Kome/čemu se gleda film? Marku. E to je logički subjekat, kome se gleda film. Marko želi da gleda film, e u tom slučaju bi bio gramatički subjekat Marko, a film bi bio pravi objekat. U ovom slučaju: kome/čemu se gleda ko/šta, ne koga/šta nego ko/šta mu se gleda, gleda mu se film i ovde je film gramatički subjekat. Ove rečenice su samo reprezentativni primeri, mora mnogo da se vežba da bi moglo sve ovo da se shvati, razume, tako da, trk na sajt i pogledaj dobro testove, uradi kviz, subskrajbuj se a mi se vidimo u nekom sledećem videu. Pozdrav!