E znaš šta se desilo? Imam na kontrolnom crtu i crticu. Pa čoveče zašto će to da nam da, stvarno ne razumem… Je l moram baš to da naučim? razliku između crte i crtice? Uh, pa da krenemo onda.

Ćao, ti gledaš Sovicu bez puškica, a u današnjoj lekciji radimo pravopis i razliku između crte i crtice. Crta se piše malo duže nego crtica, crtica je kraća. Crta je znak interpunkcije koji može da zameni zapetu, može da zameni navodnike, može da zameni dve tačke pre nabrajanja i označava relaciju od do, bilo da je to prostorna ili vremenska relacija, dok je crtica zapravo spojni znak, deli reč na slogove, takođe možemo da podelimo reč na slogove uspravnim crtama ili recimo crticama.

Takođe, između brojeva i reči se piše crtica. Evo sada jednog primera ovde gde crta menja dve tačke: „Ceo dan joj je ispunjen svakodnevnim obavezama” pa sad treba da nabrojimo obaveze: čitanjem, pisanjem, učenjem, sviranjem. Umesto dve tačke mi smo ovde iskoristili crtu.

Kada crta menja zapetu ili zagradu evo ga primer: odredba vremena osim zavisnom vremenskom rečenicom može se iskazati i priloškom odredbom. Ovde su nam crte interpunkcijski znak koji menja zapetu ili zagradu.

I treći primer, kada imamo neki zaključak u rečenici, recimo: učenje, pisanje domaćih zadataka, vežbanje iz muzike, pa sad zaključujemo: sve su to svakodnevne obaveze. Malo teži sada primeri, gde može da se crta pomeša sa crticom jeste kada imamo recimo ovako: Pruga Beograd―Bar. U ovom primeru Beograd―Bar ili let Njujork―Pariz koristimo crtu. I to, kada se kuca, ne pišu se beline iza i ispred crte, dok će u primeru gde su rečenice kao što smo malopre navodili da se pišu te beline, tj. da se odvajaju, da se odvaja reč od crte. Ovde nećemo odvajati. Isto je u primeru recimo rat koji je trajao od 1941. do 1945. U ovim prostornim i vremenskim relacijama nećemo pisati beline ispred i iza crte i ovde se pišu crte, nikako crtice.

Kada imate izraze, recimo izraz: „Idi mi―dođi mi”, tu ćemo takođe staviti crtu ili recimo: Pakt Nemačka―Italija―Japan takođe su crte isto bez belina. Ili recimo utakmica Zvezda―Partizan označava neku celinu, piše se crta i nema belina. Primeri koji se tiču menjanja, tj. kada crta menja navodnike, evo ga primer: ― Agi, ne budi tužan ― reče Ema dok su se vraćali kući. Ovo imate samo u kucanim tekstovima, dok pišete, vi ćete zapravo koristiti navodnike. Primer: Sve sam naučila ― ne vredi, zbunila sam se. Ovde, kada imamo neki neočekivani potpuno obrt. Sve sam naučila, ali ne vredi, zbunila sam se. Ovde nismo stavili ali, nismo stavili veznik, ali smo zato stavili crtu.

Ili recimo kad ja ovako svašta nešto govorim, „bla-bla”, piše se sa crticom ili kada hoćemo da oponašamo neki zvuk iz prirode recimo lavež pasa i treba to da se napiše, to će se napisati sa crticom „av-av” ili recimo „slajdšou”, kada imate reči koje su stranog porekla. „Fiks-ideja”, „trač-partija”, „fri-šop”, „ski-staza”. Sve te reči koje su stranog porekla mi ćemo zapravo njih da odvojimo crticom, tj. odvojićemo crticom našu reč i reč stranog porekla. I recimo „ugljen-dioksid”, „ugljen-dioksid” iz hemije dakle pišemo sa crticom.

Kada god je u pitanju pravopis veoma je važno da znaš da koristiš „Pravopis”, knjigu i da se koristiš njim obavezno, ali i ovu lekciju treba da poslušaš kao neku vrstu pomoći. Obavezno klikni subskrajb i uradi kviz da bi proverio svoje znanje, a mi se vidimo u nekom sledećem videu. Pozdrav!