menu
Kakva je ova sintagma?
URADI KVIZ!

Radili smo sintagme u školi i malo mi… nije baš najjasnije šta je u stvari sintagma.

Ćao, ti gledaš Sovicu bez puškica, a u današnjoj lekciji radimo sintagme. Prvo da razjasnimo šta je to sintagma. Sintagma je, u stvari, sintaksička jedinica. A šta je sintaksička jedinica? Ovako, ako reč može da ima funkciju, to jest službu subjekta, objekta, neke priloške odredbe, tako i sintagma može da ima određenu službu, tj. funkciju. Ili zavisna rečenica, to se radi u osmom razredu, može takođe da ima službu ili funkciju. Sve to što može da ima službu, tj. funkciju, jeste zapravo sintaksička jedinica. Sintagma spada u to.

Hajdemo sada da vidimo kako se sintagme dele, a onda ćemo se vratiti na ovaj deo koji sam spomenula da bi stvari bile malo jasnije. Sintagme se dele na imeničke, kada je imenica glavna reč, na pridevske, kada je pridev glavna reč, na priloške, kada je prilog glavna reč, i na glagolske, kada je, naravno, glagol glavna reč. Hajdemo da krenemo redom, hajdemo da krenemo od imeničkih sintagmi. Imeničke sintagme. Ja sam navela ovde nekoliko primera: „lepa devojka” to je imenička sintagma jer možemo da kažemo: Lepa devojka je došla. „Lepa devojka” je… u tom slučaju, sve to je subjekat, zato kažem da je sintagma sintaksička jedinica i može da ima funkciju, tj. službu subjekta „Lepa devojka je došla”. Možemo da kažemo i samo „Devojka je došla” i rečenica i dalje ima smisla. Na osnovu toga zaključujemo da je glavna reč devojka jer ovo „lepa” možemo da izbacimo i da kažemo samo „devojka” i opet bi ovo devojka imalo službu, tj. funkciju subjekta, samo što bi to bila jedna reč, a ne čitava sintagma.

E sad, ovu sintagmu lepa devojka” mi možemo da proširimo i da kažemo lepa devojka iz komšiluka, pa će ovo Lepa devojka iz komšiluka je došla, opet ovo lepa devojka iz komšiluka ima funkciju subjekta u rečenici Lepa devojka iz komšiluka je došla jer mi možemo da izbacimo i ovo lepa i ovo iz komšiluka i da opet kažemo samo devojka je došla. To je zapravo sintagma, sve ovo što možemo da dodamo ovoj glavnoj reči ovde čini jednu sintagmu, i sad imate atribute: ovo je atribut, a verovali ili ne i ovo je atribut iako je to predlog plus imenica, to je i dalje atribut zato što nam bliže određuje koja devojka, kakva je ona, ona je lepa. Koja je to devojka? Pa, ona je devojka iz komšiluka, i onda znamo više informacija o toj devojci, zato sve ovo čini jednu sintagmu. Isto, šta može da bude lepa devojka duge kose je došla. Opet imamo istu situaciju lepa devojka duge kose je subjekat. Možemo da kažemo samo „devojka”, opet isto. Takođe je ovo sintagma, ovo lepa atribut, duge kose takođe atribut. Dalje lepa devojka koju sam juče upoznala. Da li verujete da je sve ovo zajedno i da je sve to sintagma? Ovo se radi u osmom razredu, tako da osmaci, obratite pažnju. Sve to je sintagma. Ta sintagma u sebi sadrži reč kao atribut, glavnu reč imenicu i zavisnu rečenicu. Dakle, pridev, imenica, zavisna rečenica. Ovo je funkcija atributa i ovo je takođe funkcija atributa jer mi opet možemo da kažemo samo „devojka” i da ovo izbacimo.

Sledeće su pridevske sintagme, pa sam navela ove jedan vrlo prost primer On je veoma pametan. On je: kakav? Možemo da kažemo samo pametan, a ovo veoma nam određuje bliže koliko je on pametan samim tim što imamo reč koja odgovara na pitanje koliko znači da je ovo prilog, ali kakav, aha, kad odgovara na pitanje kakav znači da je u pitanju pridev, zato je ovo pridevska sintagma jer je pridev glavna reč. Ne možemo da kažemo: On je veoma. Veoma šta? Ali možemo da kažemo: On je pametan. Zato je pametan glavna reč i ovo je pridevska sintagma.

U sledećem slučaju kada imamo prilošku sintagmu, evo ga primer Postupio je veoma mudro. Šta ovde pitamo? Postupio je: kako? Samim tim što imamo pitanje kako? to je pitanje za prilog, znači da je u pitanju priloška sintagma. Kako? Mudro. Ne kakvo? nego kako je postupio. Znači da je prilog u pitanju. I ovo je prilog, ali ova reč je glavna jer opet ne možemo da kažemo: Postupio je veoma nego možemo da kažemo: Postupio je mudro. Zato je ovo glavna reč.

I ostale su nam na kraju glagolske sintagme. Da bismo razumeli glagolske sintagme moramo da znamo šta znači glagol u ličnom glagolskom obliku i glagol u neličnom glagolskom obliku. Ako glagol može da se promeni po licima, recimo uzmemo glagol odlučiti”: Ja sam odlučila, ti si odlučio, on je odlučio. Menja se po licima, je l tako? Ali ako uzmemo recimo glagol u infinitivu, u osnovnom glagolskom obliku pričati da li možemo da promenimo po licima: ja pričati, ti pričati, on pričati. Ne može, nelični glagolski oblik. E pa, kada imate u rečenici deo gde imaš deo u neličnom gčagolskom obliku, takav glagol stvara sintagmu. Ako imaš glagol u ličnom glagolskom obliku, to je rečenica jer rečenica ne može da stoji bez glagola u ličnom glagolskom obliku osim ako su u pitanju neke specijalne rečenice, ali kada imate recimo ovako, sad sam navela ove primere: Pričati na času nije lepo. Nije glagol u ličnom glagolskom obliku. Ja nisam, ti nisi, on nije, znači menja se po licima. Ali pričati nelični glagolski oblik. Pa evo nam je sintagma pričati na času. Takođe videvši, gledajući. Glagolski prilog prošli i glagolski prilog sadašnji su, takođe, nelični glagolski oblici i oni grade sintagme. Videvši nju, odlučio sam da krenem. Ovo Odlučio sam da krenem rečenica, je l tako? Naravno, sve ovo je rečenica, to je jasno, ali hoću da kažem da ovde imate glagol u ličnom glagolskom obliku. Ovde imate glagol, ali u neličnom glagolskom obliku. zato je ovo sintagma, i to glagolska. Isto kao u primeru: Gledajući film, zaspao sam. Znamo, okej, zaspao sam, ali gledajući film, ovo je takođe glagolska sintagma.

Bitno je da naučite šta je to sintagma, zapravo da razumete šta je to sintagma, a to je opet ono, vraćamo se na početak ovog videa, da je sintagma sintaksička jedinica, isto kao što je to reč ili kao što je zavisna rečenica. Šta to znači? To znači da može da ima neku funkciju, to jest službu u rečenici. Takođe, postoje imeničke, pridevske, priloške i glagolske sintagme. U zavisnosti od toga koja reč je glavna u sintagmi, onda određujemo i tip, to jest vrstu sintagme.

Nadam se da je ova lekcija bila korisna i da ste naučili šta su to sintagme, a mi se vidimo u sledećem videu. Pozdrav!

Prati nas na mrežama
SOVICA BEZ PUŠKICA.COM
Icons made by Icon Pond from www.flaticon.com is licensed by CC 3.0 BY
Icons made by Freepik from www.flaticon.com is licensed by CC 3.0 BY